Bogoljub Jovanović

Bogoljub Jovanović

(Beograd, 24. maj 1924.)

Bogoljub Jovanović završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1949, gde je 1953. priredio dve samostalne izložbe: januara u Galeriji ULUS-a, juna u Galeriji Grafičkog kolektiva, podržane od Zorana Mišića i Vaska Pope tekstovima u katalozima, kao i osvrtima u štampi Miodraga B. Protića i Stanislava Vinavera. Krajem iste godine odlazi u Pariz, 1960. u Njujork, zadugo prekidajući izlagačke veze sa sredinom svojih umetničkih početaka. Glavninu dela njegovog ranog beogradskog perioda čine slike, crteži i tempere, pretežno na temu autoportreta, zatim ciklusi „malih slika na hartiji“ u tehnici tempere Mađioničari i Poslovice, kao i ilustracije za knjigu Taida [Thaïs] Anatola Fransa. Jedinstveno delo u njegovom ukupnom opusu predstavlja slika K-55, (1955, ulje na platnu, 194,5 cm x128 cm), u vlasništvu Muzeja savremene umetnosti i njena verzija u tehnici tempere, u vlasništvu Kolekcije Noveski. Prva zasluga za Jovanovićevu revalorizaciju pripada Stojanu Ćeliću za tekst Naknadne beleške uz izložbu Bogoljuba Jovanovića u Galeriji Grafički kolektiv 1953. godine, objavljenom u časopisu Umetnost, br. 21, 1970. Retrospektivna izložba, sa do tada raspoloživim eksponatima, priređena mu je zaslugom Ljiljane Ćinkul u Galeriji Grafičkog kolektiva oktobra-novembra 2006. godine. Sudeći prema podacima iz umetnikove biografije, slika K-55 i njena verzija u tehnici tempere na papiru nastale su u Parizu, nakon što Jovanović privremeno napušta predstave svojih ranijih figurativnih ciklusa (kojima će se kasnije vratiti u vreme njujorškog boravka). Vidljivu situaciju ove slike čini mnoštvo sitnih poteza što se u vertikalnom smeru nižu jedan do drugog ili jedan za drugim tvoreći tako neku vrstu „tkanja“ ili „tkiva“, da bi nizanje ovih poteza na rubovima bilo prekinuto kako bi se ukazala podloga na kojoj se izdvaja ova u isti mah haotična i sređena vizuelna situacija. Iako jedno jedino delo (u dve verzije) kao materijalni objekt u umetnikovom opusu, ono je u konceptualnom smislu dovoljno da obeleži jedno od ključnih poglavlja u istoriji apstraktne umetnosti u Srbiji u drugoj polovini 20. veka. Ovo delo je, dakle, potpuno apstraktno, sâm njegov puni naziv glasi, zapravo, Kompozicija 1955, čime je izričito izbegnuta svaka mogućnost evociranja bilo koje izvanslikarske/izvanlikovne reference.

Bogoljub Jovanovic – ŠTO TREZAN MISLI PIJAN GOVORI (1953), kombinovana tehnika na papiru, 21,2 cm x 14,8 cm

BOGOLJUB JOVANOVIĆ

ŠTO TREZAN MISLI PIJAN GOVORI (1953)

kombinovana tehnika na papiru

21,2 cm x 14,8 cm

Bogoljub Jovanovic – Ulje na platnu (1952)

BOGOLJUB JOVANOVIĆ

APSTRAKTNA KOMPOZICIJA (1952)

ulje na platnu

42 x 17.5 cm

Bogoljub Jovanovic – Apstraktna sara (K-55) (1995), tempera na papiru, 40 cm x 30 cm

BOGOLJUB JOVANOVIĆ

APSTRAKTNA ŠARA (K-55) (1995)

tempera na papiru

40 cm x 30 cm